Коло Српских Сестара „Краљица Марија“

Фебруара 25. 1934. године, дванаест сестара одржало је у црквеном дому, оснивачку скупштину КСС на којој су одлуче да Коло добије име Краљица Марија, а слава Кола да буде св. Петка. Прелиставајући њихове по мало избледеле од година, а неке и слабо читљиве записнике можемо закључити да су се несебично бринуле о потребама св. храма и црквеног дома. Набавка предмета и утвари, чистоћа цркве и др. била је њихова брига. У једном записнику кажу: „треба нам нов кров на цкрви, замолићемо црквену управу, па ћемо платити пола ми, а пола цкрвна општина да се постави нов кров“. Чланице овог Кола помагале су друга, млађа кола у другима градовима: Ванкуверу, Садбурију, Виндзору, дајући им потпору и охрабрење да истрају.

У ратним годинама, поред локалних обавеза, огранизовале су куповину и сакупљање одеће и обуће, као и других ствари, које су слале у логоре Европе, као помоћ несрећној и напаћеној браћи. Када се рат завршио и наш свет почео да пристиже у Хамилтон и околину, сестре су се нашле свакоме на услузи да дочекају, сместе и помогну у првим тешким данима.

У изградњи св. храма 1964-1965, сестре Кола „Краљица Марија“ дале су велики допринос. Немогуће је набројати шта су све учиниле, јер није све записано. Зато ћемо навести само оно што је евидентирано. Помоћ омладинском клубу за кошарку и дресови, помоћ  фолклорној групи, помоћ српским новинама и српском дану, дарови за цркве у Торонту, Ванкуверу, Виндзору, Садбурију, Либертивилу, Црвеном крсту итд. Паковање и слање пакета, браћи и сестрама, расејаним по логорима Европе, помоћ у роби, храни и леквоима.

Сестре су купиле имање „Опленац“, где су подигле доврану, пецару, израдиле пут, ограду и др. Земљишни комплес „Опленац“ налази се на брду изнад Хамилтона и обухвата пет екера, са лепом шумом. Блажене успомене епископ Сава, је намеравао да подигне један манастир у овом делу Епархије канадске. Чланице овог Кола понудиле су Владици „Опленац“ као поклон за будући манастир, под условом да манастир буде посвећен св. Петки, њиховој заштитници. Епископ Сава је радо прихватио овај поклон, али до реализације ове лепе замисли није дошло јер је Владика Сава у међувремену био изабран за епископа шумадијског и вратио се у Отаџбину. Када су увиделе да њихова замисао неће бити остварена, сестре су продале имање, а од добијеног новца помажу многе цркве широм света.

Сестре Кола „Краљица Марија“ су биле веома ангажоване око изградње нашег Саборног храма 1964-1965. Сваке године су редовно давале своје дар за Божић, Васкрс као и за Св. Саву и храмовну славу Св. оца Николу. Сестре су купиле пет великих свећњака-лустера – полијелеја и два велика свећњака за паљење свећа. Године 1976 сестре су купиле прибор за причешћивање.  Године 1985 Коло „Краљица Марија“ је проглашено за ктитора-задужбинара заветног храма Св. Саве на Врачару у Београду. Године 1989 Коло је уговорило са радионицом у Колумбусу – Охајо - израду икона у витраж техници на свим прозорима нашег св. храма. Лични дар сестре +Милице Челар јесте икона у олтарској розети која представља Васкрсење Христово.

Коло постоји и помаже и надаље. Наша ЦШО као и многе друге цркве захвалне су сестрама Кола „Краљица Марија“ на свему што су учиниле за добробит своје цркве и православља.