Црква наша Српска, јесте изистинска мученица, напаћена, прогоњена и многострадална. У Њене темеље су уградили своје животе непрегледно мноштво мученика и страдалника за вјеру. Страдање и прогон Српске Православне Цркве кроз вијекове било је присутно и у оним временима која би се могла назвати мирним. Са дужним поштовањем сјећамо се наших браће и сестара који су дошли на просторе Хамилтона почетком прошлог вијека и сусрели се са изазовима које долазак у нову средину носи. Непознавање језика, културе, правила и прописа, били су свакако додатна мука новим досељеницима. Али и у таквим условима постојала је свијест да ће само организована Црквена заједница успјети да сачува православну вјеру, српску културу, традицију, обичаје и спријечи нестајање и асимилацију мале српске заједнице у Хамилтону. Залагањем, трудом и жртвом, мале групе Срба, настала је 1913 прва ЦШО у источној Канади посвећена Св. Оцу Николају. Иако малобројни успјели су да сакупе довољно новца да купе земљиште на углу Бич и Норткот улице у Хамилтону и да саграде малу црквицу посвећену Св. Оцу Николају. Потомци тих првих досељеника, као и други Срби који су Хамилтон и Канаду прихватили као ново огњиште, одлучили су у децембру 1963. да саграде нови велелепни храм у Славу Божију, и да буде посвећен Св. Оцу Николају и да наша ЦШО буде у пуном канонском и административном јединству са Српском Патријаршијом у Београду, под чију јурисдикцију подпада. Са ријечи се прешло на дијела. Већ у јуну 1964 освештано је земљиште на којем се данас налази наш Саборни храм и црквена сала. Копање темеља започело је 5. Октобра 1964, а освештавање темеља је извршено 8 новембра 1964. А овај диван храм, симбол пожртвованости и одрицања православних Срба Хамилтона освештан је 20 јуна 1965. Великим залагањем вјерног народа Српског ријешавани су многобројни проблеми у животу и раду црквене заједнице Св. Оца Николаја. Исплаћен је моргиџ, изграђена парохијска кућа, живописан је Св. Храм итд. И у вријеме тешких искушења последњег рата у отаџбини, прискочили смо у помоћ многострадалном народу Српском, шаљући своју помоћ, прихватајући и помажући оне који су долазили из ратом захваћених подручја. Жеља за напретком учинили су да се крене у још један велики пројекат. Проширење црквеног имања. Купљено је земљиште које граничи са црквеним имањем, а на том земљишту требало би када се стекну услови да се сагради старачки дом са свим пратећим објектима и инфраструктуром. На Светом храму је постављен нови бакарни кров, обновљене су учионице Српске школе, промењене подне облоге у црквеној сали итд. Све ово напријед наведено свиједочи о вјери и љубави вјерног народа српског. Са вјером у Бога и одлучношћу да се успије, а залагањем и трудом сваког појединца наша заједница постиже велике и запажене резултате. Драга лица вјерног народа најљепши су украс наше светиње. Свако богослужење посјећују вјерници и Богу свемилостивом молитве узносе. То је основна мисија и назначење наше цркве и потребно је истаћи и наш духовни напредак поред овог видљивог материјаног. Кроз молитве и богослужења, свете тајне, савјете и разговоре са свештеницима вјерници налазе укрепљење и утјеху у мноштву искушења којима су изложени у свакодневним животним изазовима. Молимо се Господу Богу и Св. Оцу Николају да нас укрепи и умудри како бисмо још боље радили и напредовали. Да нам дарује слоге и снаге, храбрости и мира, вјере, наде и љубави, како бисмо још боље сведочили нашу Свету Православну вјеру.